Clock System

Ovo je jedan od najboljih (po meni) sistema za brzo učenje "kuda će bela kugla" nakon pogotka ciljne kugle u željenu tačku. Sistem je kreiran od strane Buddy Hall-a pod nadimkom  "The Rifleman", jednog od poznatijih američkih igrača bilijara i u tom svetu je više od 30 godina.

Neki nemaju, dok drugi imaju problem sa vizualizacijom putanje bele kugle. Lično mišljenje, sve je to stvar vežbe i navikavanje očiju i mozga na sve te "uglove". Naravno, nekom to ide mnogo brže i lakše a neko mora malo više da se potrudi, da vežba i uči.

E baš za te (mada možda posluži i za ove druge), pišem o ovom sistemu, kako bi brže i lakše naučili, došli do znanja, pravilno vežbali i na kraju svo to svoje znanje prebacili u "osećaj". Jednom, tokom igre, može da se desi da nestane "osećaj", tada se prizove "znanje", odigra par kugli na "znanje" i "osećaj" se opet vrati. Ovo stanje, stanje kada igrate po "osećaju" se najčešće naziva "dead Zone" ili "dead Stroke".

Problem nastaje kada "znanja" nema a "osećaj" se privremeno izgubi... 

Clock System je konceptualno sačinjen kao što mu i samo ime govori, na osnovu sata. Tačnije, na osnovu satnice na satu, recimo 1h, 2h, 5h, 8h...itd. Sada se već pitate šta to tačno podrazumeva. Pogledajte sliku 1, u svakom slučaju je bolje nego li da objašnjavam.

Slika 1

Satnica predstavlja poziciju kapice na beloj kugli, tj poziciju gde udarate belu kuglu  (maksimalno uz ivicu kugle) tako da Vam štap ne "kiksne", što znači da dajete maksimalni felš beloj kugli, recimo oko 2 kapice od centra.

Ovo je prva stvar koju treba da znate za ovaj sistem a ima još jedna. Nije teško, zar ne?

Druga stvar vezana za ovaj sistem jeste da morate da znate prirodnu putanju bele kugle nakon njenog kontakta sa ciljnom kuglom. 

Efren "Bata" Reyes, najpoznatiji (a po meni i najbolji svetski igrač bilijara svih vremena) je rekao da je najbitnija stvar u bilijaru, znati voditi belu kuglu po stolu tačno tamo gde hoćeš i gde treba, sve ostalo je manje važno.

Shodno tome, ovaj sistem i služi baš za to, da znate nakon ubačaja ciljne kugle gde će bela kugla ići i da ide tačno tamo gde Vi želite. Postoje dva osnovna pravila koja su bitna u vođenju bele kugle i to:

• pravilo 30 stepeni i
• pravilo 90 stepeni

Putanja bele kugle nakon pogotka ciljne kugle u odnosu na početnu putanju bele kugle je različita. U prevodu, bela kugla prilazi ka ciljnoj kugli po jednoj liniji a kada pogodi ciljnu kuglu, bela kugla menja putanju i to po nekom od ova dva pravila. Ova dva pravila se vezuju za tip udarca (prirodno kotrljanje bele kugle i za stop udarac). 

Prirodni roll (kotrljanje) bele kugle predstavlja takvo kretanje bele kugle koja u momentu udarca, počinje da se kreće po stolu, bez imalo vertikalnog spina i/ili klizanja. U prevodu, bela kugla "ne šlajfuje" već odmah po udarcu počinje da se kotrlja prirodno. Ovo se dobija tako što udarate belu kuglu otprilike od pola do cele kapice iznad centra bele kugle. Naznačavam otprilike iz raloga što je ovo stvar kvaliteta kapice, štapa, čoje i samog udarca. Isprobajte i naučite ovaj udarac. 

U slučaju prirodnog roll-a, bela kugla se odbija po pravilu 30 stepeni. Tačnije, bela skreće sa svoje putanje za otprilike 30 stepeni. Pogledajte sliku 2.

Slika 2

Naravno, ništa nije jednostavno (a što bi i bilo) stoga i napominjem otprilike a evo i zašto.

Zato što se ovo pravilo menja u zavisnosti koliko "tanko" ili "debele" sečete ciljnu kuglu i u zavisnosti od brzine (jačine) udarca. Pogledajte prvo sliku 3. Na njoj se vidi odnos "sečenja" ciljne kugle (o ovome sam pisao u prethodnom postu Fractional aiming system) i ugao odstupanja bele kugle od prvobitne putanje. 

Slika 3

Kao što primećujete velika margina greške je između 1/4 i 3/4 sečenja ciljne kugle, što podrazumeva da je ugao odbijanja između 27 i 33 stepena. Stoga sam i napomenuo da je ugao odbijanja oko 30 stepeni. No, nema potebe za brigu, sve ovo ćete brzo savladati vežbom i vremenom ćete steći osećaj da prepoznate putanju kretanja bele kugle nakon odbijanja od ciljne.

Pre nego li nastavim o zavisnosti putanje bele od jačine udarca, da Vas upoznam sa novim terminom u bilijaru - tangentna linija. Verujem da svi znamo šta je ona ali evo pojašnjenja šta ona predstavlja u bilijaru.

Kada se bela kugla nakon sečenja ciljne kugle, odbije i pri tom kreira ugao od 90 stepeni u odnosu na putanju kojom se kreće ciljna kugla, tada kažemo da se bela kugla kreće po tangentnoj liniji, tj. pod pravim uglom. Ovo se dobija stun udarcem (stop udarac u kuglu koja se seče) a o ovome sam detaljnije pisao u postu "Punch" vs "Strech" Stroke te ukoliko niste do sada pročitali, eto Vam prilike. Slika 4 Vam pokazuje stun udarac i kretanje bele kugle pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ciljnu kuglu, tj. kretanje bele kugle po tagentnoj liniji.

Slika 4

Jedan od najlakših načina da vizualizujete ugao od 30 i 90 stepeni jeste Vaša ruka i Vaši prsti. Aha, sada se verovatno pitate, kako?

Jednostavno, za ugao od 30 stepeni napravite V znak sa Vašim kašiprstom i srednjim prstom (peace) - slika 5. 

Slika 5

To Vam je otprilike 30 stepeni a ako hoćete da budete sigurni koliko tačno treba da raširite ova dva prsta da bi dobili ovaj ugao, uzmite trougao (lenjir) i uporedite razmak prstiju sa najmanjim njegovim uglom (slika 6). Shodno tome, u zavisnosti od ugla odbijanja (27 - 33 stepena), možete da korigujete i razmak između prstiju.

Slika 6

Za ugao od 90 stepeni, napravite znak L od Vašeg palca i kažiprsta i time ćete kreirati ugao od 90 stepeni koji će Vam pomoći da vizualizujete tangentnu liniju tj. putanju bele kugle po ovim uglom.

Na slici 7 možete primetiti odstupanja kod pravila od 30 stepeni u zavisnosti od jačine udarca. Šta to tačno znači i šta se zaista dešava?

Ukoliko udarite belu kuglu snažnije i to sa gornjim spin-om (top spin ), ona se nakon kontakta sa ciljnom kuglom, odbija pod pravim uglom (pravilo 90 stepeni) dok ne izgubi inerciju i nakon što bela kugla prestane da šlajfuje, "hvata čoju" i nastavlja svoju putanju po pravilu od 30 stepeni u odnosu na putanju ciljne kugle.

Iz tog razloga na slici 7 možete videti dva primera, jedan je vezan za prirodan roll (slabiji ili sporiji udarac) gde bela nastavlja putanju po uglu od 30 stepeni dok za brži ili jači udarac bela kugla prvo krene po putanji od 90 stepeni pa nastavlja po pravilu od 30 stepeni. Stoga se u drugom slučaju V znak, kreiran od Vaših prstiju pomera malo u stranu sečenja (u našem slučaju u levo). Ne zaboravite za princpi ghost ball-a i kada radite vizualizaciju 30 stepeni sa Vašom rukom, ghost ball Vam je otprilike u predelu dlana tako da Vam kažiprst u tom slučaju (kao što je prikazano na slici 6) pokazuje putanju nakon kontakta bele kugle i ciljne.

Slika 7

Naposletku dolazimo do željenog cilja, do praktičnog objašnjenja Clock System-a. Pošto ste sada upoznati sa prirodnom putanjom bele kugle odnosno sa prirodnim roll-om, sa stun udarcem, kao i sa putanjom bele nakon kontakta to je sve što je potrebno za ovaj sistem.

Prvo, neophodno je da se odredi putanja bele sa njenim prirodnim rolom (12h na satnici sata) kao referentna linija i u zavisnosti od nje, određuje se željena putanja bele kugle nakon ubačaja ciljne kugle. Za bolje pojašnjenje, pogledajte sliku 8.

Slika 8

Sada kada znate prirodnu putanju bele kugle nakon ubačaja ciljne kugle sa prirodnim rolom, lako je izvesti sve ostale putanje bele kugle. One se određuju tako da svaka satnica predstavlja razmak od jednog dijamanta u odnosu na referentnu liniju. Pogledajte sliku 9 gde je prikazana putanja bele kugle sa pozicijom kapice na beloj kugli na 11 sati. 

Slika 9

Primećujete da je razmak između dve putanje, kad je u pitanju duža martinela, 1 dijamant. Znači razlika od jednog sata od prirordne putanje (u ovom slučaju 11h) predstavlja razmak od 1 dijamanta. U slučaju kada belu kuglu "udarate" u 10h, razlika je 2 dijamanta u odnosu na 12h tj. referentne linije odnosno prirodnog rola bele kugle, kao što je prikazano na slici 10.

Slika 10

Kad je u pitanju 9h, već predpostavljate i u pravu ste. To je razmak od 3 dijamanta u odnosu na 12h (slika 11).

Slika 11

U našem slučaju za 8h bi bela kugla išla blizu rupe ili bi čak i upala u nju, dok u pitanju 7h putanja bele bi išla ka prvom dijamantu na kraćoj martineli a u slučaju 6h ("vučka" - maksimalni donji spin), pogodili bi srednji dijamant na levoj kraćoj martineli.

Shodno celoj priči, nakon 6h ide 5h i tu nailazimo na kontra felš. Tako na primer, u slučaju 1h dobili bi jedan dijamant desno od referentne linije (12h) a kad bi udarili belu kuglu u 2h, dobili 2 dijamanta razlike u desno od putanje kuda bela kugla ide u slučaju 12h (slika 12).

Slika 12

Poigrajte se sa ovim i vidite koje su to maksimalne putanje u slučaju "kontra" felša, što je u ovom slučaju desni felš dok je 6h u oba slučaja maksimalna putanja bele kugle.

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku.

Unapredite kicking, banking i cut udarce

Ono što veoma često mogu da uočim kod mnogih početnika (mada i kod ovih drugih) jeste previd da su kugle okrugle... :)

Šalu na stranu, ono na što hoću da ukažem jeste da mozak i oči, kada "sagledavaju" poziciju na stolu, kao da im je "lakše" da je gledaju kao dvodimenzionalnu sliku, tj. kada je potrebno da se uključi i treća dimenzija objekta, nekako se "zbunjuju". Stoga, potrebno je malo znanja, truda i vežbi što se ovoga tiče, barem kada je u pitanju bilijar.

Evo zapravo o čemu se tačno radi. Postoje dve stavi koje se zanemaruju i to:

• Zaboravljanje uzimanja u obzir zapremine geometrijskog tela (zapremine kugle)
• Zanemarivanje fizike i njenih efekata

E sada, pre nego li postanete frustrirani zbog mišljenja da Vi to ne možete što zbog "manjka znanja" iz matematike ili fizike, ne brinite, nije teško i to je nešto što već znate ali zanemarujete.

Zapremina nekog geometrijskog tela (kocka, kvadar, lopta, piramida i kupa) predstavlja ukupan prostor (3D) koje to telo zauzima. U slučaju bilijara, reč je naravno o sferama iliti loptama. E, ovde nastaju problemi, koje sam već pomenuo a to je da veoma često igrači, kugle posmatraju kao jednu ravan a ne kao trodimenzionalno telo i zbog toga često i dolazi do grešaka, kojih katkad nažalost, nismo ni svesni.

Ovaj problem se često dešava, ne samo kod kicking-a i banking-a, već i kod standradnih cut udaraca - "sečki". Elem, pre nego li nastavim samo da pojasnim šta je i koja je razlika između kicking-a i banking-a.

Kod kicking-a, bela kugla prvo udara zid pa tek onda ciljnu kuglu koja potom ide u kontra rupu/martinelu, dok pod banking-om, iliti u našem jeziku odomaćena reč "prekucavanje", se podrazumeva da ciljna kugla prvo pogodi martinelu pa tek onda ide u kontra rupu/martinelu.

Pa da nastavimo priču. Na slici 1 se vide dve kraće crvene linije koje idu kroz centar bele kugle i kugle broj 9. Uočite da postoji po polovina bele kugle i kugle broj 9 (zatamnjena površina kugli) između njihovih centara (crvene linije) i kontakta (plava linija) ove dve kugle. To je taj deo koji se veoma često zanemaruje.

Ukoliko se kontakt bele kugle i kugle broj 9 ne desi u toj kontaktnoj tački (tačka A), 9-tka neće ući u srednju rupu (žuta strelica), bez obzira odakle i sa koje strane stola bela kugla dolazi i udara u 9-tku. Često se ovo previđa i nišani se sa centrom bele kugle u kontaktnu tačku i zato se mnoge pozicije promašuju. Ovo sve bi bilo ok, da se radi o dvodimenzionalnim predmetima ali to je jedan razlog zašto bilijar nije nimalo laka igra...

Slika 1

Verovatno ste do sada čuli za ghost ball a ukoliko niste, nešto više o ovome možete pročitati  na mom postu Fractional Aiming System. Koncept ghost ball je izuzetno bitan u bilijaru i potrebno je da ga savladate i da postanete svesni toga, bez obzira na sam metod nišanjenja koji ćete koristiti u Vašoj igri. Te stoga, posvetite samo malo pažnje sledećim detaljima.

Na narednoj slici 2 može se uočiti nekoliko elemenata:

1. crna tačka na beloj kugli predstavlja sam centar bele kugle
2. plava vertikalna linije pokazuje gde CB (cue ball - bela kugla) dodiruje martinelu
3. crvena horizontalna linija predstavlja liniju kontakta CB i OB (object ball - ciljna kugla) i paralelna je sa martinelom
4. dijagonalna crna linija, predstavlja liniju koja povezuje dve kontaktne tačke (kontaktnu tačku između kugli i kontaktnu tačku CB sa martinelom)
5. žute linije povezuju sve tri kontaktne tačke u jednu celinu (kontaktnu tačku između kugli, kontaktnu tačku CB sa martinelom, kontaktnu tačku OB sa martinelom)

Slika 2

Siva površina na slici 2, koja je sačinjena od preseka žutih, crvene i plave linije predstavlja oblast veličine otprilike naših metalnih 10 dinara (ovo često možete naći u literaturi kao quarter zone). U ovoj situaciji, ovo je oblast koja se previđa i koja se nenamerno, tj. slučajno zaboravlja i ne uzima u obzir, pogotovo kada je u pitanju kicking i  banking. 

Na slici 3 je uklonjena bela kugla zbog lakšeg tumačenja opisa. Bez obzira odakle CB prilazi OB, CB uvek mora da pogodi OB i martinelu tako, da sredina CB bude u crnoj tački kako bi OB bila ubačena u ugaonu rupu (bela strelica). 

Slika 3

Sledeće, obratite pažnju na tanke bele linije. Ovo su linije prilaza CB ka OB, dok novčići predstavljaju aiming line tj. liniju nišanjenja kroz centar CB. Primetite da npr. u slučaju A, prilaz CB martineli je pod uglom od 90 stepeni i aiming line, tj linija nišanjenja je u istoj ravni sa kontaktnom tačkom na martineli. No, sada obratite pažnju na liniju C gde su aiming line i novčić u poređenju sa kontaktnom tačkom na martineli (tačka A) sasvim dve različite tačke.

Ovo je bila priča o geometriji i zapremini tela, tj. kugle a sada malo priče o fizici (ako niste već zaspali).

Treba imati na umu da martinele absorbuju i daju energiju beloj kugli. U prevodu to znači, da će CB "utonuti" ili "ući" malo u martinelu (zavisi od njene tvrdoće) malo posle nakon kontakta sa OB u našem slučaju, naravno ukoliko zanemarimo ispravnost udarca i nišanjenja. Ukoliko OB nije nanišanjena kako treba (za ugaonu rupu), OB će takođe "utonuti" ili "ući" malo u martinelu, koja će je potom odbaciti i samim time ćete promašiti ugaonu rupu.

Na slici 4 možete videti najčešće greške kod nišanjenja kugli koje nisu "direkt", tj. kod kojih linija nišanjenja i kontaktna tačka nisu istoj ravni. Naravno ovo je "uveličan" promašaj radi lakšeg objašnjenja, gde crna tačka predstavlja pravu kontaktnu tačku dok plava tačka predstavlja aiming line koja se produžava u novčić (ova kontaktna tačka predstavlja željenu konktaktnu tačku).

Slika 4

Naravno, generalno govoreći, ukoliko igrate neko vreme bilijar, ovakve pozicije nećete baš toliko promašiti na osnovu iskustva ili ćete promašiti ali će OB ipak već nekako ući u rupu. 

Napokon došli smo do onog najvažnijeg a to je da ovaj  koncept od izuzetne važnosti kod kicking-a i banking-a i to je ono što mnogi zanemaruju. Cela ova priča će Vam pomoći kako kod "sečenja" OB tako i kod kicking-a i banking-a i povećaće Vam % uspešnosti. Najbolji trening i vežba za celu ovu priču jeste prikazana na slici 5, koji će Vam pomoći da na pravilan način naučite da nišanite. 

Slika 5

Postavite nočić na ivicu martinele kao što je prikazano na slici 5 i potom iz raznih uglova, belom kuglom, bez felša ili spina, udarite belu kuglu u sam centar i pokušajte da pogodite novčić tako da isti "odleti" sa martinele ili padne sa stola. U suprotnom, ukoliko samo malo promašite, novčić će samo "poskočiti".

Jednom kada savladate ovaj koncept, videćete popriličan rast u Vašoj igri, dotle...

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku.

Plus Two Kicking System

Ovaj sistem je jedan od poznatijih diamond sistema koji je preuzet sa 3-cushion bilijara, poznatiji kod nas kao igra karambol "od tri martinele". On se često u bilijaru koristi kod početnika kako bi stvorili vizuelni osećaj kretanja bele kugle po stolu a nakon udarca u kraću a potom u dužu martinelu.

Shodno tome da postoje različite veličine kapica, različite tvrdoće, različitih proizvođača a uz to da se nalaze na vrhu različitih shaft-ova, različitih proizvođača i tehnologija a i da je svaki sto različit, sve to dovodi do male konfuzije te je potrebno utvrditi terminološki koliko je 1 tip vodećeg felša za SVAKOG igrača sa svojim bilijarskim štapom.

Elem, pre nego li nastavim priču oko ovog sistema, treba da ukažem na nekoliko bitnih faktora koji utiču na ovaj sistem a ujedno i kako reaguje bela kugla na 1 tip vodećeg felša. Jednom prilikom sam pročitao kako je Tom Rossman definisao "1 tip vodećeg felša". Po njegovom opisu je ova količina felša definisana sa dve stvari:

• English (felš, side spin)
• Jačinom udarca
• Ulazni ugao bele kugle u kraću martinelu

Lično, proširio bih njegovo objašnjenje i pored njegovih stavki dodao i sledeće:

• Udarac (Punch, Strech, slab/jak udarac, prirodan roll bele kugle)
• Štap (Mezz, Predator, McDermott, Bear...)
• Kapica i njihova tvrdoća (Kamui, Moori, Pro - Soft,Medium,Hard...)
• Arhitektura stola (u skladu sa diamond sistemom ili ne)
• Stanje čoje i martinela (nova, stara, prljava čoja; tvrde, meke martinele)
• Vlažnost vazduha (velika ili mala vlažnost)

English

Jedan od bitnih faktora jeste felš (horizontalni spin) ili English (kako ćete često naći u različitim literaturama). Često se desi da nam neko kaže, "za taj udarac daj 1 tip vodećeg felša" ili "daj malo vodećeg felša", a mi i ne znamo tačno kolika je to količina felša. Na slici 1 su prikazane standardne pozicije kapice u odnosu na belu kuglu. Ove pozicije se definišu sa 1 kapicom, 2 kapice, 3 kapice felša. Naravno, za naprednije igrače, količina felša nije određena ovako "krutom" podelom na 3 segmenta, već postoji mnogo više i kod njih je već izgrađen vizuelni osećaj sa koliko felša treba da udare belu kuglu. Međutim, kada se izgubi "osećaj", često se i oni posluže "znanjem" kako bi opet prizvali osećaj a ujedno i da ne bi napravili faul.

Slika 1

Ono što takođe treba imati na umu da mesto kontakta kapice i bele kugle nije proporcinalan poziciji kapice u odnosu na belu kuglu što se može videti iz slike 2. Na ovoj slici se tačno vidi gde se nalazi kontakt između kapice i bele kugle u sve tri pozicije English-a ili ti felša (crvene tačke).

Slika 2

Pozicija kapice, tj potrebna količina felša (levog ili desnog) je ona koja je neophodna da se da, da bi bela kugla pogodila martinelu otprilike oko prvog dijamanta nakon srednje rupe a uz gore pomenutu jačinu udarca (X oznaka na slici 3). Sledi priča o neophodnoj jačini udarca za određivanje "1 tip vodećeg felša".

Jačina udarca

U ovom slučaju, to je ona jačina koja je dovoljna da kada belu kuglu stavite na head spot (mesto gde se seku linije drugog dijamanta na kratkoj martineli i drugog dijamanta na dužoj martineli) i udarite je direktno duž drugog dijamanta kratke martinele (po sredini stola), da bi Vam se vratila na donju martinelu, odbila i stala otprilike na istu poziciju sa koje ste je i udarili. Belu kuglu udarate 1 kapicu iznad centra (prva crvena tačka). 

Sve ovo je Tom Rossman definisao kao "1 tip vodećeg felša" - Running English.

Naravno, shodno da je oprema kod svakog igrača različita (tvrdoća i marka kapice, proizvođač vrha štapa, donji deo štapa, njihove marke...) kao i način kako igrač udara belu kuglu, količina potrebnog felša da bi se dobio Running English je različit kod svakoga te stoga nema potrebe da Vas ovo zbunjuje. Uz pomoć ove vežbe, sa lakoćom ćete odrediti Vaš Running English. Preporuka Vam je da uvežbate i levi i desni vodeći felš.

Ulazni ugao bele kugle u martinelu

Ulazni ugao bele kugle u martinelu u ovom smislu određuje koji je vodeći felš. Vodeći felš je onaj koji je u skladu sa putanjom bele kugle, odnosno, ukoliko gađate martinelu i bela kugla nastavlja prirodnom putanjom na desno po odbijanju od kontaktne tačke na martineli onda je vodeći felš desni, u suprotnom je levi. Znači vodeći felš može da bude i levi i desni, sve zavisi kako se bela kugla ponaša po odbijanju u odnosu na martinelu, tj kakav je njen ulazni ugao.

Kao što sam napomenuo, proširio bih ovu priču sa još nekim ne manje bitnim stavkama.

Velika je razlika da li je bela kugla udarila martinelu dok se prirodno "kotrljala" tzv. prirodni roll, ili dok je klizila po čoji sa veritkalnim spinom ili u momentu stop udarca. Takođe postoji razlika da li je bela kugla udarila martinelu sa velikom brzinom ili malom. Ove stavke utiču da ulazni ugao bele kugle u odnosu na izlazni ugao iz martinele ne bude isti. Poigrajte se i videćete da npr. ukoliko udarite jače, izlazni ugao će biti manji od ulaznog ugla bele kugle u martinelu kao i u slučaju kada igrate stop udarac u martinelu.

U zavisnosti od Vaše opreme, zavisiće koliko "kapica" felša ćete trebati da date da bi dobili ovaj rezultat. Količina felša uveliko zavisi i od opreme. Mekše kapice (Soft, Medium verzije) i "mekši" štapovi (npr. McDermott) daju više rotacije  bele kugle sa istom pozicijom kapice na beloj kugli, u odnosu na tvrđe štapove (Predator) i tvrđe kapice (Hard verzija).

Neki stolovi "krate" uglove a neki ih "otvaraju", tj izlazni uglovi su manji ili ti veći u odnosu na ulazne uglove bele kugle u martinelu. Kod "ispravnih" stolova, tj kod stolova koji su u diamond sistemu, ovi uglovi su isti i kod njih važi klasičan mirroring (ogledalo) sistem. 

Shodno ovome, svaki sto za bilijar ima svoju arhitekturu i u zavisnosti od nje postoje manja ili veća podešavanja kako u ciljanju tako i u udarcu u odnosu na sve poznate sisteme (diamond systems). Tada ovi sistemi služe kao reference.

Tako na primer, kod "ispravnih" stolova, tj kod stolova koji su u "sistemu", gde je postavljena nova čoja i martinele, ukoliko belu kuglu stavite u donju levu ugaonu rupu i ciljate kroz 3 dijamant na desnoj dugačkoj martineli sa levim vodećim felšom, bela kugla će udariti u 2 dijamant na trećoj martineli i ući će u rupu paralelno sa pozicijom odakle je bela kugla i udarena. Međutim, kod istih ovih stolova sa starijom čojom i martinelama, potrebno je da ciljate kroz 2 dijamant na desnoj dugačkoj martineli da bi bela kugla prošla kroz 3 dijamant na trećoj martineli i dobili isti rezultat.

No kod stolova koji nisu u "sistemu", ovaj problem se rešava ili dodavanjem/oduzimanjem felša ili pomeranjem ciljne tačke na martineli. No, o ovome i o drugim sistemima u nekom drugom postu.

Što se tiče vlažnosti vazduha a koja utiče na samo stanje čoje i martinele, ono direktno utiče na neophodnu jačinu udarca. Što je vlažniji vazduh, potrebno je da jače udarite belu kuglu da bi dobili isti rezultat, tj da bi bela kugla prešla istu razdaljinu.Međutim i tu se komplikuju malo stvari ali o tom potom.

Uffffff..............

A sada... ukoliko niste odustali od čitanja, da se vratimo na pravu i konkretnu priču. Na priču o Plus Two Kicking System-u.

Ovaj sistem nije težak i ako ste uspeli dovde da zadržite pažnju, isplatiće Vam se. Ceo sistem se zasniva na određivanju razmaka između bele kugle i ciljne kugle i to je to....

Elem, evo kako to izgleda. Gledajući sliku, biće Vam sve mnogo jasnije.

Slika 3

Brojevi po kraćoj i dužoj martineli su fiksne vrednosti i te brojeve, na žalost, morate da zapamtite. Oni Vam služe za oduzimanje ili sabiranje, tj određivanje u koju tačku na kraćoj martineli treba da ciljate da bi pogodili ciljnu kuglu od tzv. malog kvarta (ugla oko ugaone rupe).

Postoji dva načina, jedan je da vidite kolika je razlika između bele kugle i ghost ball pozicije kod ciljne kugle (u dijamantima) i u tu vrednost ciljate. Na primer, bela kugla je udaljena od ghost ball pozicije ciljne kugle 3.5 dijamanta i to tako što se razmak računa počevši od ciljne kugle i brojite dijamantnu distancu (ne dijamante) do bele kugle.

Drugi načine jeste da odredite poziciju ciljne kugle (6 dijamant) i zbir pozicije bele kugle i ciljne tačke na kraćoj martineli mora da da vrednost 6 (2,5 + 3,5). Znači, ciljate kroz tačku 3,5. Šta Vam je lakše...

Samo da napomenem, kada ciljate u manje brojeve od 5, treba Vam manje felša nego li kada ciljate u veće brojeve od 5, te neka Vam 5 bude referentna tačka i odredite koliko felša Vam treba za taj sto. Možda budete imali sreće i u tačku 5 budete ciljali sa "1 tip vodećeg felša" (u ovom slučaju levi felš).

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku.

Fractional Aiming System

Frakcionalni metod nišanjenja predstavlja jedan od niza tipova nišanjenja gde se ciljna kugla – object ball (OB), deli u delove ili frakcije i sa ghost ball-om se ciljaju u te delove. Ova metoda predstavlja osnovnu metodu ciljanja iliti nišanjenja koju uče evropski Snooker igrači.

Radi lakšeg objašnjenja na slici 1 su prikazane Mesečeve mene. E sad, zamislite crne oblasti mesečevih mena kao ghost ball koja preklapa ciljnu kuglu. Uočavate da je to preklapanje odgovarajuće u jednom momentu za sečenje na levo a jednom na desno. 

Slika 1.

Ako ni sada nije baš sve najjasnije, onda će Vam slika 2 dati malo bolju viziju oko ovog koncepta nišanjenja. Kao što je navedeno, u slučaju ovog metoda nišanjenja, Vi ciljnu kuglu "sečete" na više jednakih delova.

Slika 2.

Na ovoj slici 2 je ciljna kugla "isečena" na 8 jednakih delova. Ovi delovi predstavljaju mesto gde zamišljeni ghost ball "preklapa, pokriva" ciljnu kuglu. Da bi još pojednostavili ovu priču i ovakav koncept nišanjenja, pogledajte sliku 3.

Slika 3.

Na slici 3 je prikazano sečenje ciljne kugle na levo (odnosno ciljna kugla se seče sa desne strane). Prva je FULL pogodak i predstavlja u stvari udarac u pravcu, ili poznati direkt udarac. Narednih 8 preklapanja predstavljaju neke standardne pozicije sečenja na levo gde se pod 1/8 podrazumeva da je samo 1/8 ciljne kugle vidljivo dok je ostatak kugle prekrivena belom kuglom. Shodno tome sledi 1/4, 3/8, 1/2, 5/8, 3/4, 7/8 i na kraju VERY THIN CUT, odnosno izrazito tanko sečenje.

U skladu sa frakcionalnim nišanjenjem i sečenjem ciljne kugle na levo, sledi i slika 4 gde se prikazuje sečenje ciljne kugle na desno (tj. sečenje ciljne kugle sa leve strane).

Slika 4.

Kada se sve frakcije (delovi) saberu, što se tiče sečenja na levo, na desno i direkt udarac dobija se ukupan zbir od 17 (8+8+1).

Međutim, do sada Vam je sigurno palo na pamet pitanje: "A šta ako je nešto između neke dve od navedene situacije, tj negde između 1/8 i 1/4?"  Na primer, situacija kao što je na slici 5 pokazuje gap-ove (delove koji nedostaju).

Slika 5.

U skladu sa time sledi i odgovor: "Nijedan metod nišanjenja nije 100% tačan."

E šta sad... Ono što jeste 100% sigurno je da igrači koji koriste ovaj metod nišanjenja koriste još više delova tj frakcija. Tačnije 16+16+1, odnosno 16 sa svake strane i direkt udarac ili na drugi način, tako što prepoznaju određenu poziciju, definišu je kao referentnu i kažu sebi: "Ovo sad je malo više od 1/8 ili malo manje od 1/4". Na Vama je da izaberete.

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku.

Vision Center - part II

Ovo je drugi deo vezan za Vision Center (VC) koji je kao što sam objasnio, pozicija glave i očiju u odnosu na štap, koji Vam dozvoljava da vidite direktan udarac (udarac u pravcu) u jednoj ravni (bela kugla, ciljna kugla i ciljna rupa) a pri tome da Vam je vrh kapice štapa u samom centru bele kugle - cue ball (CB).

Ovo implicira da VC uvek treba da bude iznad štapa pri udarcu bele kugle u sam centar. Ovo ima smisla za udarce koji su u pravcu međutim nije uvek najbolji pristup kako za pojedine pozicije tako i za sve igrače.

Slika 1 predstavlja različite varijacije sighting-a (nišanjenja), odnosno postavke VC u odnosno na liniju nišanjenja (aiming line). 

slika 1.

Na slici 1 pod tačkom a je najkonvencionalniji metod nišanjenja koji najviše ima smisla kod udaraca koji su u pravcu (direkt udarci). Međutim, kod "sečenja" - cut shots, mnogi igrači imaju problema sa vizualizacijom GB (ghost ball) i gledanjem u "prazno". Pogotovo je ovaj problem izražajniji kod izrazito tankih sečenja. U tim slučajevima se preporučuje tačka b, odnosno nišanjenje CP - CP (kontaktna tačka u kontaktnu tačku).

Međutim, ovakav vid nišanjenja CP-CP, može da prouzrokuje neke druge probleme. Kada je nišanjenje mimo centra (non-center alignment) može doći do iskrivljenja percepcije, kako linije nišanjenja tako i pronalaženja centra bele kugle.

Na slici 2 pod tačkom a se vidi ispravno nišanjenje, dok pod tačkom b i c, se vidi kako igrač perceptivno vidi štap i kako ga potom koriguje da bi bio u "pravcu". Ono što se dešava u slučaju c jeste da igrač pomerajući štap kako bi bio u "pravcu", ne gađa više ciljnu kuglu - OB u željenu tačku (iako u nju gleda) već je malo više seče. Pored ovoga, igrač nenamerno udara levi felš (misleći da je to centar bele kugle) što prouzrokuje neke druge probleme (deflection, squirt, swerve i throw).

slika 2.

Na kraju krajeva, ovo je samo delić onoga što može da Vam pomogne oko rešavanja problema u nišanjenju, međutim bez obzira kako nišanite i kako postavljate Vaš VC u pravcu sa ciljanom linijom, ukoliko je taj princip konstantan i konzistentan, Vaš mozak će naučiti kako uspešno da "gleda" te kugle i te pozicije.

Dakle, najbolji način jeste center alignment (slika 1 tačka a) jer je percepcija uvek ista za sve pozicije, međutim kao što sam već pomenuo, mnogi igrači imaju problem sa vizualizacijom GB i traže alternativne i njima lakše metode.

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku. 

"Punch" vs "Strech" Stroke

Dosta često igrači bilijara igraju po osećaju i shodno tome na različit način udaraju belu kuglu u zavisnosti kakva je pozicija. Time zaključujemo da postoji različiti tipovi udaraca - stroke, ne misleći pri tom na spinove tj. felševe.

Kod filipinaca punch stroke se zove i saltik stroke a poznat je i po imenu snap stroke.

Ono što tačno podrazumeva ovaj udarac jeste STOP udarac gde je vrh štapa - kapica, cue tip, kako je objašnjeno, 1/16 ispod centra. Znači "tik" ispod centra bele kugle i faktički bela kugla sve vreme klizi (ne rotira se) - slide po stolu.

Najbolja vežba za ovaj tip udarca jeste prikazana na slici 1. Ono što je potrebno jeste da se sa punch udarcem zaustavi bela kugla (bez bilo kakvog pomeranja bele - dead stop shot). Ovaj udarac mora da bude mekan i bela kugla sve vreme treba da klizi po čoji (nema rotacije - back, forward ili side spin).

slika 1.

Stun udarac je udarac koji je u suštini izveden iz punch udarca i predstavlja STOP udarac gde se bela odbija od ciljne kugle pod uglom od 90 stepeni i ovo je najkorisniji udarac u bilijaru. Stun udarac, suštinski predstavlja samo STOP udarac u momentu kontakta bele kugle i ciljane kugle, bez obzira da li je imala bilo kakav vertikalni spin do tog momenta.

Shodno punch udarcu suprotno njemu je strech udarac.

Strech, kako ga lično zovem radi lakšeg razlikovanja, iliti "produženi" udarac je takav tip udarca gde se sa istom pozicijom kapice u odnosu na belu kuglu i pri istoj jačini udarca, dobija različito reagovanje bele kugle u odnosu na punch udarac.

Na primer, na slici 1, ukoliko udarite belu kuglu sa pola kapice iznad centra bele kugle punch udarcem, bela kugla će se jedva malo pomeriti (zameniti poziciju sa ciljanom kuglom) ili će zanemarljivo malo produžiti dalje u pravcu kretanja. Medjutim, ukoliko udarite sa strech udarcem, bela kugla će produžiti dalje za ciljanom kuglom i ući u rupu. Napomena: jačina udarca i pozicija kapice je u oba slučaja ista.

Radi lakšeg razumevanja, pogledajte sliku 2. Istom jačinom i sa istom pozicijom kapice na beloj kugli (1 kapica iznad centra sa pola kapice desnog felša - takozvani prirodni vodeći felš), bela kugla će drugačije reagovati u slučaju punch udarca (crvena linija) i strech udarca (plava linija). 

slika 2.

Evo još jednog primera a ujedno i odlične vežbe za punch i strech stroke.

Putanja A se dobija udarcem bele kugle u sam centar sa punch stroke-om.

Putanja B se dobija udarcem bele kugle pola kapice iznad centra sa punch stroke-om.

Putanja C se dobija udarcem bele kugle u sam centar sa strech stroke-om.

Putanja D se dobija udarcem bele kugle pola kapice iznad centra sa strech stroke-om.

Kao što i sami primećujete, dve različite putanje bele kugle - A i C, se dobijaju udarcem bele u sam centar ali na dva različita načina.

Naravno postoji i "naučno objašnjenje sa aspekta fizike", pa koga interesuje neka nastavi sa čitanjem.  

Ono što se tačno dešava u slučaju punch stroke-a jeste da rotacija bele (vertikalni spin) kugle nije u srazmeri sa njenom brzinom kretanja - u prevodu na srpski  bela kugla "šlajfuje", dok je kinetička energija velika (odredjena je masom tela i njegovom brzinom kretanja) u momentu kontakta bele i ciljane kugle. To je momenat kada bela kugla ima svoju maksimalnu brzinu. Znači, momenat kontakta bele kugle i ciljane kugle je momenat "šlajfovanja" bele kugle uz svoju maksimalnu brzinu.  

U slučaju, strech udarca, takodje rotacija bele (vertikalni spin) kugle nije u srazmeri sa njenom brzinom kretanja medjutim kinetička energija je mnogo manja tj. bela kugla ne udara ciljanu kuglu u svojoj punoj brzini već u samom procesu svog ubrzanja do svoje maksimalne brzine. Samim tim je kinetička energija bele kugle manja nego li u odnosu na punch udarac. Znači, momenat kontakta bele kugle i ciljane kugle je momenat "šlajfovanja" iste a u momentu kada bela još nije dostigla svoju maksimalnu brzinu.   

Elem, u prilog ova dva tipa udarca postoje i različiti načini kako se izvode ovi udarci (pendulum i piston stroke) a o njima nešto više u nekom drugom postu. 

Želim Vam, dobro oko i mirnu ruku.